Izreka za one koje su se zajebali kopirajući druge. Ne stoji im ma koliko puta pokušavali. Ne ide i tačka. Nije žvaka za seljaka.
Na slavi:
Ja: Vidi dedu, krka one crvene punjene paprike. Sigurno su dobre.
Baba: Normalno da jesu kad ih je on pravio. I kum ih jede kao gladne godine
Ja: E to moram da probam. (sva srećna ubacila sam papriku u tanjir, isekla za poveći zalogaj, uzela i počela da žvaćem. Sekund kasnije sva ljutina predivne li dedine paprike mi je obuzela telo, postalo mi je nepodnošljivo vruće i u licu sam postala crvena kao bulka, ispljunula sam sadržaj u salvetu i zaklela se da više nikada neću probati ono što je deda skuvao, zatim sam počela da nenormalno jedem hleb i slavski kolač gaseći ljutinu i nadajući se da će me crvenilo, što od ljutine što od blama, proći)
Baba: I, kakva je paprika?
Ja: Ljuta k'o otrov. Donesi mi vode.
Kum: Videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu. Hahahaha! (zatim svi prasnuše u smeh)
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Добра сленгара...!
Пример из личног искуства, претпостављам? :-)
+
Jeste. :)