Za mene, najlepša vrsta breskve. Raste u vinogradima i njivama, obično jedna, usamljena u ravnici. Plodovi joj stižu tek u septembru i oktobru, kad i grožđe. Svetlija nego obična, specifičnog slatkastog i pomalo gorkog ukusa, simbol korisnosti. Leti, njeno drvo daje hlad čoveku prilikom odmaranja kada upekne Sunce u vinogradu, a u jesen, osvežava na Miholjskom letu i laganom povetarcu u berbi vinove loze. Zajedno sa jabukama, poslednje voće koje se jede tokom godine.
Ima neko predanje koje kaže da kada se pobere vinogradarska breskva, kad ne ostane nijedan plod na drvetu, jesen postaje hladnija i lepog vremena više neće biti do proleća.
