За мене, најлепша врста брескве. Расте у виноградима и њивама, обично једна, усамљена у равници. Плодови јој стижу тек у септембру и октобру, кад и грожђе. Светлија него обична, специфичног слаткастог и помало горког укуса, симбол корисности. Лети, њено дрво даје хлад човеку приликом одмарања када упекне Сунце у винограду, а у јесен, освежава на Михољском лету и лаганом поветарцу у берби винове лозе. Заједно са јабукама, последње воће које се једе током године.
Има неко предање које каже да када се побере виноградарска бресква, кад не остане ниједан плод на дрвету, јесен постаје хладнија и лепог времена више неће бити до пролећа.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
ljovisna jo to kjero
+