
За мене, најлепша врста брескве. Расте у виноградима и њивама, обично једна, усамљена у равници. Плодови јој стижу тек у септембру и октобру, кад и грожђе. Светлија него обична, специфичног слаткастог и помало горког укуса, симбол корисности. Лети, њено дрво даје хлад човеку приликом одмарања када упекне Сунце у винограду, а у јесен, освежава на Михољском лету и лаганом поветарцу у берби винове лозе. Заједно са јабукама, последње воће које се једе током године.
Има неко предање које каже да када се побере виноградарска бресква, кад не остане ниједан плод на дрвету, јесен постаје хладнија и лепог времена више неће бити до пролећа.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ljovisna jo to kjero
+