За мене, најлепша врста брескве. Расте у виноградима и њивама, обично једна, усамљена у равници. Плодови јој стижу тек у септембру и октобру, кад и грожђе. Светлија него обична, специфичног слаткастог и помало горког укуса, симбол корисности. Лети, њено дрво даје хлад човеку приликом одмарања када упекне Сунце у винограду, а у јесен, освежава на Михољском лету и лаганом поветарцу у берби винове лозе. Заједно са јабукама, последње воће које се једе током године.
Има неко предање које каже да када се побере виноградарска бресква, кад не остане ниједан плод на дрвету, јесен постаје хладнија и лепог времена више неће бити до пролећа.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ljovisna jo to kjero
+