Vipov vodafon telefon

Вероватно најкоришћенији телефон код Срба. Сви су га имали, или бар видели. Неизоставан аксесоар месара, електричара, водоинсталатера и шумара. Мали, компактан, са тупим ивицама (даје осећај елеганције). Екран величине клиће, испод ког се нахватала дебела слојчина прашине и пар хиљада огреботина задобијених комешањем у џепу поменутих електричара заједно са шрафовима, матицама и осталим гвожђуријама, не смета солидном коришћењу истог. Свака ставка је довољно велика да можеш да је изабереш и да имаш диоптрију ко Хари Потер. И онако их има само пар. Калкулатор, поруке, именик и подешавања. Добро позната Ајфелова кула на позадини телефона одаје додатни утисак елеганције.
(Ни сам не знам одакле телефону толико меморије за слику.)
Чар телефона је што је несаломив. Легенда каже да га је калио Арес, ковао Ефест, а довршио Посејдон, па је тако добио префикс вода. Облине му је дао женски део божанстава а фирер, Зевс послао у Србију олујом. Та олуја се касније назвала НАТО бомбардовање деведесдевете. Од тад, ови телефони узимају маха у свим човековим делатностима. Столарству, рударству, електроинжињерству, понекад и у филмској индустрији (18+).
Једина мана му је да због свог облика, лако може да испадне из џепа. Па док сте у вецеу, препоручујем да га држите чврсто у руци. На телефон мислим.
Иначе, лако може да исклизне, и нестане у дубини септичке јаме.
Све у свему, поред толико добрих ствари, занемарићемо му пар пропуста.
И ако многи не воле да га користе, некако, не престаје да излази из употребе, да ли због беде и немаштине, или само носталгије, остаје нам да видимо за пар десетина година. Када изиђемо из транзиције, и секуларизујемо се, како се то данас популарно каже.