Srpski aksiom uspešnosti.
Nije bitno ko si, šta si, čime se baviš. Ni koliko imaš godina, znanja.
Niti da li si uspešan, inteligentan, ni da li pristojno zaradjuješ.
U tom trenutku, ti si oličenje uspeha, iako si štekao lovu dva meseca, ili su ti pare dali roditelji sa sumnjivim biografijama. Nema veze što ne voliš viski, niti se razumeš u isti, a ne znaš ni kako se speluje red bul. U tom trenutku ti si car, privlačiš ribe, sa kojima ne pričaš zato što ne znaš, budući da si sve svoje prihode ili zaostavštinu potrošio na svoja dva dogmatska pića.
Tvoja sreća je neizmerna, jer si celu žurku presedeo na ofucanoj garnituri, uz duboko uverenje da te neko gleda. Ali ne shvataš da su separei, koji su jedan od preduslova za ostvarenje aksioma, izolovani, kao sobe za inficirane. Zapravo, zatvorska soba, sa najboljom kablovskom televizijom. No, kada se popije svoja tura, sledi povratak u svoj prazan život, i kreće priprema za sledeću ludu sedeljku na ofucanoj sofi, koja nema cenu. Ona je sve
