
Коло које се на влашким свадбама углавном игра без престанка. Музика се промени, гости се смењују (јер не могу пет дана непрестано да играју), али корак остаје исти. За разлику од врзиног кола из ког не можеш да изађеш ни да хоћеш, влашко коло можеш да напустиш сваког тренутка, али то не желиш. Лепо ти је, причаш све време једну исту причу, не мењаш исказ.
Новинар: Господине министре, када ће бити завршен ауто пут?
Министар: Биће.
Грађанин из масе: Па добро бре, министре. Ви сте више километара везли влашко коло него што сте путева изградили.
Trenutak na svadbi kada više od pola ljudi u kolu napusti isto.
(Tn-tn-tn-tn-tn-tn)
-Cepaaaaajj Mile (zvižduk).
-Joooj, počinje Vlaškoooo, ajmo na mesto da jedemo nešto, o'ladi se sarma.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.