Ne volim miševe, plašim ih se, jebeš mu mater, nikad ne znaš šta će da urade, mali, brzi, vamo tamo, KRK eto ti ih zavrat očas posla. Kapiram da bi se tad komirao. Osim njih u suštini volim sve životinjske jedinke, ipak su i to Božiji rabovi, sa jednim izuzetkom. Kulturalnom tvorevinom dvadeset prvog veka, preuzete mahom sa zapada, a to su Fifike. Osećanja su mi pomešana i mislim da mi se odbojnost prema malim sićušnim stvorenjima projektovala direktno preko gazda dotične sorte. Šta su Fifike? Fifke su male,male,male, male slatke kuce koje svoj životni vek, dok ih ne zatrpaju negde u Milovoj bari, provedu u naručju ili torbi medijskih ličnosti, obično starleta. Paris Hilton, časna sestra Kardašijan, Zvezda Granda, nekak'a na ulici, sve nose po jednu Fifiku, ili dve, kol'ko ko mož da zavati. E PA PIČKA MU MATERINA!!! Nisu dovoljni silikonski implanti u sisama i guscama i gospodar prstenova što voza u Osmici, nego moraju i jebene male tute da vire iz novog Luj Vija, jer je to jebeno moderno! NADUVATE MI SE KURCA! Metabolizam im je verovatno kao kod činčila pa su Armani i Guči puni minijaturnih govana. Nema veze, važno je da Paparaco uslika. MRŠ!
-MACO MORAMO MI UZETI, POD HITNO JEDNOG ČIVAVU, JOVO UZEO NJEGOVOJ STANI!
-MA NE SERI, MORAM UZET NEŠTO JAKO, NEKAKA OVČARA, DA MOŽ VUĆ PLUGOVA!Pisano za Mizanthropy
