Kad odeš na selo kod babe, usput te sretne neka baba koja te zna, i uz obavezno " juuuu, što si porasla, pa si lepa, dodji da te baka poljubi'', vidiš u krupnom planu samo usta koja se oblizuju i prilaze, kao usporeni film. Ti u agoniji misliš ''neeeeeeeeeeeeeeeeeeee''. U tom trenutku osetiš ruke na svojoj glavi koje te drže tako da nema šanse da se pomeriš ni milimetar (što bi neki rekli: ''Dobrinka, imaš kovačku ruku''). U medjuvremenu, usta se približavaju i osetiš ljigu na rubu usana, i brčone kako te grebu. Ruke još ne puštaju. Baba te gleda u oči još par sekundi, ali je za tebe vreme stalo. Tvoja baba u tom trenutku shvata šta se dešava, i zgrabi te za ruku i povuče te ''idemo''. Ti sva ošamućena, još uvek ne znaš šta te je snašlo, dok baba mrmlja sebi u bradu '' Pu, gde baš Veru baksuza da sretnemo, uništi mi dan''
Pu, ne ponesoh vlažne maramice
