Ovo kažemo u trenutku kada nam pukne film. Prag tolerancije je probijen kao himen petnaestogodišnjakinje. Ovaj izraz upućujemo ziljavuši koja mnogo prdi, koja u razgovoru sa drugom ziljavušom, govori slengom koji nije sleng, ali to je IN. Stoje pored tebe (u gradskom prevozu, u redu za leba, u redu na kiosku brze hrane. . .) i kenjaju o nekim glupostima.
Svaka njena druga reč je:
-Jao macko.
-Prava si cica maca.
-To mackice.
Dve ziljavuše u razgovoru:
-Ziljavuša1: E ribo, sinoć u klubu sam smuvala onog macana, znas kakvu guzu ima.
-Ziljavuša2: To macko, tako treba.
-1: Ali posle se ispostavilo da ima mali penis.
-2: Jao mackice moja, ma pusti to hajde idemo da nabacimo ten, odavno nisam bila u solarijumu.
-1: E, dobra ideja, idemo.
-2: Prava si cica maca!
Ja: E, ajde vodim te ja da ti kupim viskas moze? Samo da jebeno začepiš prdekanu!
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.