
Стара директорска фора којој прибегавају када их заустави полиција. Наиме, како износ договора између пандура и починиоца дела често зависи и од пандурове субјективне процене дубине његовог џепа, коју углавном донесе видевши ауто који вози, директори се од плаћања прескупе глобе извлаче тако што кажу да возе директоре (што у суштини и није лаж)- не би ли пандур помислио да су прости шофери-плебс.
А: Личну и возачку, господине. Где радите?
Б: Возим директора једне фирме.
А: Возим и ја пандура, ако ћемо тако, па немам златни сат, а ни не вежбам потпис и параф на путном налогу на, дозволи, сувозачевом седишту.
Б: Добро, неустрашиви детективе Коx Николе, можемо ли ми нешто да се нагодимо? Ал' пази, само Јевреје гајим....
А: Нисмо Немци, нема бринеш! Само обратите пажњу и на колезу у возилу, он их тек воли, ујко му кошер кољач...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Poučno.
+
Jes' vala + Ali šta ćemo mi sirotinja sa jugićima lololo
Одлична+