12:30 – Voza još uvek nema.
12:45 – Voza još uvek nema
13:00 – Voza još uvek nema
13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.

Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne.
Voz se zaustavlja negde van stanice.
Voz stoji.
Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama.
Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni.
Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo.
U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh.
Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj.
Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku.
Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ?
Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.

Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.

Ko vam je kriv kada niste znali da možete i autobusom ?
Vožnja autobusom kroz Srbiju

Krenem vozom iz Prijepolja u Beograd ujutro u 04:00. Nakon nekih pola sata voznje i predjenih 5 kilometara lokomotiva se kvari. Zamisljam ma nema veze brzo ce popraviti ja i onako imam tek u 1 zakazano na kontrolu. I Tako prolaze sati, i tek negde oko 7:30 eto stize "nova" crvena lokomotiva i menja raspalog "rusa". I uz boziju pomoc krecemo ponovo zaslepljujucom brzinom od 35 km/h. Putem pored pruge prolecu jugici ostavljajuci prasinu za sobom. I tako se voz klacka i staje na svakih sto metara kraj nekih vukojebina pod imemom Kremna, Goles, Razana, Popucke, Divci itd. u nadi konduktera da ce uci neka budala i dati im po sto dinara za paklenu voznju do Beograda. I tako sunce pruza zrake kroz rupe na vagonu i budi me i pogled mi prvo skrece ka satu gde vidim da je 12 sati, a potom na okolinu gde vidim da smo tek kod Valjeva. I tako nasa munjevita zeleznica Srbije radi. Naravno na kontrolu sam zakasnio tako da sam se odmah vratio nazad prozivljavajuci isti pakao dva puta u toku jednog dana. Na putovalje dugo 300 km krenes u 04:00 a dodjes tek u 13:30. A kad ih pitate nekog od nadleznih zasto je to tako svi kazu nema se para za kupovinu novih pragova da bi voz isao brze. Ali su zato imali da daju 30 000 evra jebenom Zeljku Joksimovicu da im peva za jebenu godisnjicu, kao da imaju nesto da slave. A za taj novac moglo se kupiti dovoljno pragova da se promene svi osteceni od Zlatibora do Bara.