Ne verujte nikom ko ovako počinje rečenicu. Dan je nebitan, može biti bilo koji, jer taj dan ne postoji. Taj dan se zove sveti nikad. Ako čuješ nekog da izgovara ovo na početku rečenice, najpametnije što možeš da uradiš je da se praviš lud. Da gledaš u plafon i čekaš da ode. Kao po nepisanom pravilu te pare, koje si dao posle slušanja ove rečenice, više nikad neće videti tvoj džep.
- E Boki, imaš 200 kinti na zajam?
- Nemam brate.
- Daj matori, vraćam ti do petka.
- Jok bre, odjebi.
- Što si sisa? Do petka ti vraćam, ajde..
- Mojne me smaraš, ne dam!
- Vidi ga. Kolko se znamo, zar misliš da ću te zajebati? Vraćam ti do petka, evo sestre mi!
- Ti nemaš sestru..
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ako mi pozajmiš za pljeskavicu rado ću ti vratiti u utorak + :)
nemam brate..
Ja sam to ovako napisao. :) Plus!
nije loše four
dobre obe, +++
dobar,dobar+++
Sveti nikad :ave:
da spremis gajbu piva za petak, vracam ti ... nikad :)
+
aj po pola ;)
pola - necu! ili celu da kupim ili nista :)
dogovoreno