Ustaješ ujutru, nemaš pojma koliko je sati, mrzi te da ustaneš iz kreveta jer si još umoran zbog toga što si se pola noći premeštao tamo- vamo zbog vrućine. Konačno si ustao, umivaš se, i ponovo ležeš na dvosed da bi gledao TV. Posle nekog vremena ogladniš ali te mrzi da ideš u prodavnicu pa se najedeš bilo čega što imaš u frižideru. Sve ovo vreme klima radi, i onda počinje da te boli glava jer ti je klima sat vremena duvala u nju. Nakljukaš se lekovima i konačno bol prestaje. Onda shvatiš da moraš da odeš do grada da obaviš neke stvari (uplatiš račune,odeš u nabavku..). Posle izlaska iz kuće momentalno osetiš kako ti sunce prži oči i onda škilječi ideš do kola. Nakon prženja napolju u kolima te čeka još više prženja, zagušljivog vazduha i smrada ugrejane plastike. Tako se kuvaš u kolima 15-ak minuta dok klima ne počne da radi, pre toga si otvorio prozor i izbacivao glavu kao neki džukac. Sada , kada klima radi, prozori se zatvaraju i konačno dolazi do malo relaksacije. Nažalost, ubrzo posle toga, moraš da izadješ iz kola jer si stigao na odredište, ponovo se napolju pržiš kao svinja na ražnju i onda ideš da završiš ono zbpg čega si došao. Najčešće pre plaćanja račune,kupovine nečega čekaš u ogromnom redu dok osećaš smrad oznojenih ljudi. Sve to vreme na plafonu rade klime ili nekakvi ventilatori koji su toliko glasni da ne čuješ sebe kako misliš .Posle svega se vraćaš kući, gledaš televizor do 10,jer tek tada pada mrak,onda ležeš i u naredna 3-4 sata (koliko ti je potrebno da zaspiš) razmišljaš kako će i sutra biti još jedan jebeni vreli letnji dan.
-E ćao,ima li šta novo.
-Ništa brate,još jedan vreli letnji dan
