Totalni zaluđenici filmovima. Ljudi koji su u stanju da tri sata raspravljaju o filmu koji traje sat i po. Ne podnose većinu holivudskih ostvarenja (pogotovo novijih) i znaju tačno da ih razlikuju od njujorške škole. Bez greške u akcentu nabrajaju sve režisere azijske alternativne kinematografije. Ne priznaju listu od 250 najboljih filmova svih vremena na imdb-u, jer plebs koji glasa nema blage veze o filmovima. Ali zato oni znaju. Razumeju svaku simboliku i skrivenu poruku. Čak i ono što je režiseru promaklo- oni vide. Nakon prvih pet minuta filma mogu da predvide kraj. Kada gledaju film u društvu, zaustavljaju ga na svakih dvadeset minuta da bi se raspravljali. Umesto kokica i grickalica, jedu čips od kelerabe.
Ovi nesuđeni režiseri su naši budući ekonomisti, menadžeri, pravnici, itd.
- Recimo, meni je mnogo bolja verzija Solarisa od Tarkovskog, nego od Soderberga. Ima mnogo više dubine i misaonosti.
- Slažem se. Mislim i da je više nalik Lemovoj knjizi. Ali, ta simbolika Tarkovskog je genijalna! Ono kad pada kiša u zatvorenom prostoru! Jasan znak da je iluzija.
- Tako je! I detalji. Npr, ona slika što se pojavljuje u tri kadra, "Lovci na snegu" jasno ukazuje na otuđenost i hladnoću svemira...
Neko ko se slučajno našao u društvu: A je l' gledao neko Foresta Gampa? Super film! On je kao retard, al' mu sve ide od ruk (prekinut mrkim pogledom od strane ostalih)
