Vuk Drašković
Čovek koji je obeležio moju mladost i kojeg ne mogu a da ne definišem.
Rođen u Hercegovini gde je još kao dete jeo hleba i kajmaka, što su mu kasnije mnogi politički protivnici stavljali na dušu kao najveći greh.
Čovek koji je toliko bio ispred svog vremena da nikada nije bio na starni pobednika na izborima, jer je unapred znao da će se za četiri godine sve promeniti i da će pobednici postati gubitnici.
Njegovi Donkihotovski juriši ostali su upisani zlatnim slovima u istoriji Srpske predratno-posleratne demokratije.
Čovek koji je nekoliko godina pre Matriksa izbegavao metke kao Neo, a da mu ni bradu nisu osmudili. Dokazao na Ibarskoj magistrali da sila i ubrzanje ništa ne vrede ako nemaš masu.
Zlobnici kažu da je bolji pisac nego političar, a ja da je bar podjednako dobar.
Sećam ga se sa setom u očima.
Moj idol iz mladosti!
