Za one koji su imali pristup Vujiću, jedan od prozora raja. Ratno stanje je bilo već uveliko počelo, a samim tim i prilika lokalne televizije Valjeva da prenosi Lige petice u udarnom terminu. Čak je i poznata "Arena", ujutru od pola osam trajala mnogo duže od uobičajenih 15 minuta. Kada se radi o ratu, malo koga interesuje da li će neka televizija da krade signale (strimove) stranih televizija, naročito onih koji su se zalagali za bombardovanje naše zemlje. Po sistemu, udri mali do zore, Vujić je nesmetano prenosio najjače utakmice Evrope - besplatno. Sa nekadašnjim prosekom od svega 50-ak gledalaca dnevno, brojač im se usijao do neverovanih brojeva za tv stanicu iz unutrašnjosti. Meni, iako sam bio klinac za vreme rata, pa i sada delimično, predstavljalo je jedan retkih od užitaka koji sam imao preko dana, budući da dalje od podruma izlazio nisam. A i ne žalim se. Dok nije prestao rat, kada je prozor raja zatvoren. Vujić se vratio na starih 50-ak gledalaca, kao i pre rata, Arena ne traje duže od 10 minuta, ako se voditelj uopšte otrezni do početka iste. Neretko se s nostalgijom setim svih tih dana koje sam proveo uz Vujić, naravno, ne zbog rata, već zbog osećaja da smo i mi zeznuli Engleze, Francuze, Nemce, kao što su i oni nas tokom rata.
