Začetnik civilnog služenja vojske u Srbiji.
Lazar : Gde je Vuk?
Miloš : Izgleda da se prijavio da služi civilno.
Najveći srpski izdajnik. Iako istorija negira izdaju punoletnog VB, Srbi se daleko više uzdaju u usmeno predanje nego u te naučne baljezgarije. VB je vremenom evoluirao i održao se medju Srbima u vidu Neprijatelja Dinastije, Neprijatelja Partije, Nato Plaćenika, Postavljača Lokatora i na kraju Čedomira Jovanovića.
Svako veče Brankoviće ja pozivam na piće...
Hobit, na volšeban način zalutao u srpsku istoriju. Iako je dugo smatran veleizdajnikom, novija istraživanja su pokazala da je bio, zapravo, opravdano odsutan, angažujući sve svoje diplomatske veštine da vojsku Entova ubedi da učestvuje u Kosovskom boju - na našoj strani, naravno. Većanje Entova je, naprosto, trajalo predugo, i Vuk je, sedeći na ramenu Drvobradog, stigao na mesto borbe otprilike kada i, u epskim pesmama opevani, sin kralja Vukašina Mrnjavčevića. Otud i poznata izreka: "Kasno Marko, Vuk i vojska Entova na Kosovo stižu".
Samo jedna u nizu žrtava naše tendencije da ni po koju cenu ne priznamo poraze, već tražimo nekog na koga bismo prebacili krivicu. Žrtvenih jaraca je uvek bilo i biće, a nesrećni Vuk se, eto, našao tu zgodan, pri ruci takoreći. Njegova jedina greška bila je u tome što je preživeo - ali, očigledno se ni to ne prašta.
Tamo negde posle boja na Kosovu, razgovor između Gavre, koji je učestvovao u boju, i Ždere, koji je za to vreme drndao jaja:
Šta bi, Gavro, na Kosovu ravnom?
Gadan pokolj zadesi nas tamo,
poginuće i pusta nesreća.
Zar mi, Srbi, nebeski narode?
Istina je, zboriću ti sada:
Pogibao srpski knez Lazare
pogiboše mlađani Musići
poginuo Miloš Obiliću...
A šta bješe sa gospodin Vukom?
Vuk nam, Ždero, bitku preživjeo
i junačku glavu sačuvao.
Preživjeo? E nećemo tako,
sad će vidjet' crna izdajica... (khm, khm, sad kad složim... da vidim):
A što pitaš za prokletog Vuka,
proklet bio ko ga i rodio,
prokleto mu sjeme i koljeno,
on izdade cara na Kosovu... (u što dobro ovo, malo sredim aranžman, ima da ide k'o alva)
Nije mogao da dođe na Kosovo Polje zato što je morao tetki da odnese lek.
Neko ko je morao da najebe,zato sto smo Turcima dali 50 000 vojnika fore(mnogo je kume).
RASKA,1389.par sati posle pegle sa Turcima.
Seljak 1:"Brate sta smo uradili sa Turcima"
Seljak 2:"Ma nista izduvali smo ga,na kvarno"
Seljak 1:"Pa jel neko preziveo?"
Seljak 3:"Ma jeste Vuk Brankovic bem ga usta sigurno je zapalio"
Seljak 1:"Sto posto uvek mi je on bio malo pickast"
Seljak 2:"Ma da bre jajara,uzo ske i zapalio sto posto."
Da se on pojavio u kosovskom boju sigurno bi oprali turke, ali pošto nije , desilo se što se desilo, tako da u suštini on je kriv što smo bili pod turcima 500 godina
Zar još neko veruje u ove budalaštine ?!?!?!?!?!?!?
Lik u društvu koji ima običaj da izradi ekipu u poslednjem trenutku.
- Alo. Gde si pičko, stigla drva i ekipa samo ti fališ.
- E izvini zaboravio sam te nazvati, uhvatila me prepona, znaš ono moje...
- ...desno mudo, bolje da si to rekao Brankoviću, tako bi me i na frontu ostavio
- Nije, stvarno me boli.
- Evo poručuje ti ekipa da ćeš sam ugalj da istovaraš kad ti dodje.
- Ajde eto me.
- Koja si ti ljiga brate, ne verujem. Ponesi sikirče.
Prvi srpski nindža ratnik.
Nestao u pola frke.
Čovek koga ljudi ne vole.Stalno omalovažavaju njegov trud, iako se često trudi više od ostalih.Uvek nađu razlog da ospore njegov trud.Kada nešto loše funkcioniše, on je naravno glavni krivac.Njegova suportnost je Marko Kraljević.Njega ljudi vole i praštaju mu brojne greške.Ljudi ga stalno hvale, pa i kada se mnogo manje trudi od ostalih.
Primeri su svuda oko nas.
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.