Defku piše, po sajtu luta,
autor stari, kroči si puta.
Ceo dan sedi, maknuo nije,
Lukavstvo veće neg' u lije.
Domišlja, smišlja, malo i kunja,
probudi se pa opet po sajtu cunja.
Proba da piše, ne ide, stane,
svrati do četa, pozdravi jarane.
Ništa ne kuca, nijedan redak,
kad nema ideje, baš je bedak.
Plus, minus, sad sve je stalo,
nečeg se seti, al' za malo.
Taj pojam ima, napisao već neko,
nije ni loše, al pero mu meko.
Ja bih to bolje, sad se već busa,
jedva se čuje, jer čipsi kusa.
Šušti mu kesa, dok misle lete,
ostario sam pravo, a juče dete.
Prođe mi mladost ispred ekrana,
postade sajt jedina hrana.
Dosta je šale, nije ovo ni bitno,
jer stanje je ozbiljno, krajnje hitno.
Od sutra idem u pohode nove,
samo još ovo da napišem ovde.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.