Podela tekstova Marine Tucaković. Naime dok većini estrade potura i dobro naplaćuje šund stvari koje su na nivou dementnog petogodišnjaka, za Džeja se uvek odvoji neki valjan stih. I mada nije nužno da slušamo tu vrstu muzike, ipak se može desiti da se utopimo u nekoj čaši, dok nam gore pomenuti gospodin dušu uzima sada već svojim hrapavim i peskovitim glasom.
Bradonju u godinama je već uveliko progutala zelena vijetnamka, od koje je jedino on načetiji. Lagano ubija svoj vinjak i mota poslednje liske duvana. Povremeno se nasmeši, dopusti da oteče koja kap iz jezera što su mu se u očima udomila, a onda, mirno kao i do tada nastavlja svoj život ostrva. Na mahove se priseća da sutradan treba dati godišnjicu prevremeno upokojenom sinu, skupiti novac za kiriju i račune, povratiti založenu burmu pokojne žene. Negde u kutku mozga mu leži nadanje:"Ovakva se beda ne deli u duplikatu." Sa radija, koji je viljuškom ranjen i koji mu je jedini verni saborac, lagano kreće Vetrovi me lome, ja teram po svome...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
свиђ +
plus