Stari običaj da se za dušu pokojnika odreknemo gutljaja rakije, piva, ili šta je već za života voleo. Uz setan uzdah i reči ''Za pokoj duše'' malo se tečnosti prospe na zemlju groba.
Ako se spomene pokojnik u kafani, prosipa se malo ispod stola.
Upokojenom strastvenom pušaču, upaljena cigareta se ubode u zemlju, a gurmanu se neka omiljena hrana ostavi na grobu. Na radost romulanskih čistača groblja, koji se uvek šunjaju u blizini i čekaju svojih 5 minuta.
Mokra braća okupljena oko groba nedavno preminulog kolege
-Ajd, nek mu je laka zemlja...
-Ajd... (svi prosipaju malo piva na grob, sem jednog)
-Prospi malo i ti, što si se stiso?
-Jok bre, šteta je.
-Ma daj, kaki si to čovek? Popili ste okean piva zajedno, a sad ti žao gutljaja. Pa i on bi to za tebe uradio.
-Siguran sam da bi, al znajući ga, verovatno bi ga prvo propustio kroz bubrege.
