Кад човеку у тренутку заблокира мозак, па не може да се сети нечег најосновнијег или неког податка који иначе одлично зна.
Постоје два основна облика баговања: спонтан и потпомогнут.
Сложенији облик баговања је колективно баговање. Ни ја нисам веровао да тако нешто постоји, док и сам нисам био врло активни учесник.
Спонтано (самостално) баговање
Конобар доноси кафу и киселу воду, сервира по пропису:
- Изволите.
- Чек, чек, мали, а где је...
- Изволите?
- Где је...
- ?!
- ...
- Не разумем, господине, где је шта?
- Ма дај бре, немој да ме зајебаваш одсабајле! Као да не знаш шта ми увек доносиш уз кафу и киселу!
- Аааа, мислите на ратлук? Нема, забранио газда. Кад год купимо, више од пола поједе баба Мара вецејка, на кварно.
Потпомогнуто баговање
Породична бруцошкиња:
- Је ли, течо, како се зове онај дански егзистенцијалиста? Је л' Кнут Хамсун?
Теча код првог знака питања заустио да каже, али га наставак збуни:
- Чекај мало, није, Хамсун је...
- Ја све мислим да је Кнут Хамсун или тако некако...
- Ама, није бре...
- А што сам ја онда убеђена да је Кнут Хамсун?
- Ама, ућути више, јебо те Кнут Хамсун, прекини да сереш!
- Јао, Серен Кјеркегор! Па да, што сам тебе уопште и питала?
Колективно баговање
Не могу у детаље, мучна успомена и после толико времена. Укратко, разговарамо нас двојица и у једном тренутку требало је само поменути назив улице, и то не баш мале или забачене.
Све смо изређали: и да се спушта низ Пашино брдо, сече Јужни булевар, па се после пење ка Каленићу, и да је у њој "Стара Србија", и она добра пекара... Само што још нисмо набројали списак станара по кућним бројевима - али, ниједан да изговори име!
Онда смо се бело гледали неколико секунди, па окренули разговор на другу страну, као да ништа није било. После добрих 10-15 минута, другар тихо рече: "Максима Горког". Само сам климнуо главом: "Јесте". Било ме је блам да кажем да је у међувремену и мени однекуд допрло у мозак (или се пробило од мозга до језика - откуд знам како иду ти баговни процеси - али сам прећутао).
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Popravih link :)
Хвала, ја сам дигао руке од покушавања.
Ali tebra moj...de baš zabagovati kad ima dosta https://vukajlija.com/zabagovati
Гледао сам, нема ниједна на овакво баговање.
Pa kad prof oće neki nju ejdž, nije to za naše godine.
Sledeća tema da bude nešto oldskul.
Biće nešto, ne želim u peć da vas šaljem hehehe :)
opa frajkore da li ova defka ima neke veze sa mnom
Дороги Миша Афанасијевич, подозревате ли и ви у овом њу ејџизму заправо обичан ејџизам?
@kierkegaard, има утолико што ме ник посетио на једну прастару забуну око њих двојице.
Prozreo sam ja to odavno, frajkore, i pokušavam da se borim:
https://vukajlija.com/obigravati/736898#comment_3168901
Знам, видео сам, него мало гоебелсирам :)
Ето идеје за дефиницију: "Гебелсовати".
Meni to ko dobar dan!
nick jeste serenov ali je slika knutova haha
Нема везе, ни код мене није никакав фрајкор, него министар вера и унутарњих дела, а једно време посланик (наградно питање: шта је у 19. веку, па и нешто касније значило "посланик", за разлику од данас?)
Хвала, Млада. Лепо је бити омиљен, али доста значи и од кога.
nisi izmislio ovo, priznajem. ali nisi se prvi setio, jbg.
Брате, то ми је тек касније допрло до мозга. Прегледао сам све ко без душе и одахнуо кад сам видео да се углавном односе на машине, да нема нешто нарочито за живе човеке.