Mlad si, nemaš para, grebeš se od matorih, babe, tetke od koga stigneš. Sanjaš dan kada ćeš završiti školu, naći svoj posao, imati svoj dinar i prestati da moljakaš za svaki dinar. Posle mnogo muka (manje u školi, više oko traženja posla), dolazi i taj dan. Kratka euforija, a zatim brak, problemi (stan, hrana, komunalije itd). Dodju deca fala bogu, počinje novi krug - vrtić, škola ...
Kad iznenada, nisi se ni nadao da će to biti tako brzo začuješ:
- Ćale, aj daj koju kintu da idem u grad ...
Samo se molim te, seti kako je tebi bilo ... Ništa te drugo ne molim...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Ehhh niko se svoje mladosti ne seća u tim situacijama...
Odlična.