Začarani krug

Tako se može nazvati turbo folk industrija kod nas, a evo i objašnjenja na primeru Grand produkcije: Saša Popović kao osnivač i vlasnik Granda za izdavanje "ploče" kako to i danas neke "estradne umetnice" vole da kažu, traži do 50.000€ (u zavisnosti od imena,popularnosti i sl. može i za 20.000, ali ispod ne). Za tih 50000 daje 4 do 6 pojavljivanja nedeljno na Pinku (zemaljski pa još plus toliko za satelitski prenos) u emisijama Granda (Grand show,parada i sve ono kako su ih nazivali). Tu nije kraj. Gazda Žika iz Gelzenkirhena u svojoj diskoteci za vikend hoće recimo Stoju, pa sve što treba je da okrene Grand, da lovu (koju oni dele od 50-50 do 30-70 u korist pevača) i Stoja za vikend pravi ludilo. Naravno, gastarbajteri su željni Srbije i svega što dolazi odavde, pa ne pitaju za cenu ulaska (koja se drastično uvećava, kao i cena pića). Na taj način gazda Žika (i ostali naravno, ovaj je služio kao primer) za jedan dan otplati Grand, a drugi ostaje za čist profit. Stoja (kao primer jedne od traženih) onih 50000 sa početka otplati za manje od 3 meseca. Ali tu nije kraj. Željko Mitrovic, kao vlasnik Pinka dobija jednu od najgledanijih emisija, a samim tim i cena reklame skače (a da ne govorimo da je Grand finansirao dobar deo dekora).Gledaoci koji dolaze u studio na snimanje tih emisija takodje profitiraju - kao prvo, dolaze zato što to vole, ujedno imaju priliku da vide svoje omiljene likove uživo a i postoji šansa za neku od nagrada - tv, šporet i slično. I u celoj toj priči svi su srećni i zadovoljni, osim naravno zaposlenih na Pinku... (ne mislim na one ispred kamera, nego ostale zaposlene)