busa, tramvaja, trolejbusa. Omiljeni deo prevoznog sredstva većine omladine.
Zona u kojoj stoje samo "odabrani", dovoljno "savesni" da na stanici ne dozvole vratima da se otvore.
Često se desi da tu zaluta onaj ko je jedva dojurio do prevoza, ali se tu (ukoliko nije od "odabranih") kratko zadržava.
Takođe na zadnjim vratima je uglavnom najveća galama. Odatle počinje preko 90% zezanja i prozivki.
Meni je u najboljem sećanju ostala jedna iz Laste.
Vraćam se ja sa faxa oko pola 2, u lajki svi sede.
Majstor se zaleteo i naravno kad nema putnika na stanici, a niko ne želi da siđe on produži bez stajanja. Tako je on baš zaleteo i taman što je prošao stanicu kad neki lik skoči :
"Majstore. Majstore, zadnja".
Čovek šta će nabode na kočnicu posle 50ak metara autobus stade, majstor otvori zadnja vrata, kad se opet začu lik: " Vrata rade, ajde vozi dalje", i vrati se na mesto.
Svi počešmo da se smejemo, a vozač iz svog boksa psuje, ali jbg fora je uspela.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.