Бабе (оба пола) које иду по задушницама, сахранама, парастосима, црквеним славама... Свуда где има да се једе и пије. Једу, пију и трпају у торбе да носе кући. Временом су толико огуглале, да се више не труде ни да покажу лажну ожалошћеност, него опуштено ћаскају као да су саме, а и околина их је једноставно прихватила такве какве су. Претече оних што данас иду по разним хепенинзима, ВИП журкама и сл. да би јели и пили ако нешто има и да би били виђени у друштву познатих (гурање у кадар приликом сликања се подразумева).
Разговор између залогаја (жвак, мљац, цврц, пљуц и сл. убацити по нахођењу):
Задушна баба 1: Уф што машно ово петшење...
Задушна баба 2: Јеш вала, а и туорта им ништа не ваља. Ужегли ораши...
ЗБ1: Еее, шејо мила, ништа нема док нумре јединче...
ЗБ2: (клима главом)
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Ubilo ovo, primer posebno.
Hahahahahahahahah..smeh..smeh..smeh..smeh :'D + + +
:) :D Idemooo...
Одлична. +
Sjajno
Хвала људи. Мислио сам се да ли да ставим ово, сурово је. Али претегло је што је случај прастари и истинит. Једноставно, такве/такви су, ту су око нас и део су нашег окружења.
ma gde surovo, pa ima taj crnjak, poznat je.
i ono :
"mamo, kako sam kukala"
"zajebala si sve"
kakv crnjak u primeru, +
A sada nešto sasvim drugačije...
E svašta...kao ovo nije imalo bolji skor pre 7 godina!?
Спасибо, дороги Миша Афанасијевичу! Овај и претходни избор уједно чине лепу по(р)уку свима онима који дрекну "плагијат!" чим виде исти наслов.
Обе дефиниције су о значењу израза данас, пошто задушне бабе у изворном значењу скоро да више уопште не постоје. То су биле жене које би долазиле у покојникову кућу, купале га, облачиле, спремале за сахрану и помагале ожалошћеној породици да се организује и да све протекне како треба. Дакле, као што на почетку нечијег живота комплетну логистику пружају бабице, тако су на његовом крају то чиниле задушне бабе.
Задушне бабе у изворном значењу данас се могу наћи само по малим и забаченим местима. У већим се то индустријализовало, иде као на покретној траци, па су и њихов део посла преузели Топаловићи.
Upravo to što komentariše frajkor.