Ucrvljao se. Ubuđao se. Slepio se za stolicu kao mokra majica za sisu misice. Trlja kauč ceo dan. Ekspert nivo noulajfa. Dok nije upoznao čari istog izgledao je kao normalna osoba, a sada više liči na debelog bradonju Deda Mraza. Samo što matori bar jednom godišnje izađe iz kuće i ne smrdi kao čučavac na železničkoj.
Kada te gleda on te vidi kao piksele i teksture. Pogled mu je prazan. Raspoloženje mu je kao da se upravo vratio sa proputovanja pustim ostrvima sa Mirom Adanjom Polak, Oljom Bećković i Lazom Bakmazom. Zrači entuzijazmom kao fudbalska reprezentacija Srbije. Zanimljivije je gledati film Americki nindža 1,2,3,5,48 nego blejati sa njim. Četnici su za njega fini, obrijani i mirišljavi planinari. Poslednje kupanje koje pamti se dogodilo kada ga je auto poprskao na ulici, dok se vraćao kući sa novom igricom iz cd šopa.
Prso čovek. Odlepio. Učaurio se. Našao život u nekoj drugog dimenziji. Čak ga i Kirbijevi svedoci izbegavaju.
