Zajeban povratak kući

Седиш у полутами купеа путничког воза. Гледаш кроз прозор њиве и поља на која се лагано спушта рана јануарска ноћ. Суснежица замагљује прозор и смањује видљивост. Теби је свеједно, ионако те не занима степен искоришћености шумадијског земљишта и квалитет скоро спроведене културне мелиорације. Који ће теби то курац у животу? Ти гледаш кроз прозор јер си видео да тако раде кул ликови југословенске кинематографије при повратку из војске. Побогу, па и Драган Бјелогрлић је радио то у „Бољему животу“. Е сад, јес' да се ти не враћаш из војске, јес' да ниси био одсутан годину дана, али јебига, није ни теби лако. Ти студираш. Мајку ниси видео две недеље, еј! И теби је тешко, а замишљени поглед који се губи у даљини одаје утисак емотивно напаћеног човека.

Поред тебе неки момци, јужњаци, вероватно из Ниша. Чуо си их како причају. Ту је још један човек, луд по свему судећи. Тврди да има дар од Бога да налази напуштене цркве. До сад је открио седамдесет две. Такође тврди да је врхунски ономатопеиста жабе и свиње. Не сумњаш да ћеш се и уверити у то у току путовања. Више пута. Све у свему, пар одличних разлога за стављање слушалица у уши. Зашто би ти слушао неког маторог алкоса како сквичи и крекеће у возу? Боже свашта! Шта ће да се слуша? Па нешто што има дубину, нешто што не може свако да скапира. Може Грин деј, Булевар ов броукн дримс...

Стигао си на станицу, силазиш. Не крећеш нигде, стојиш у месту. Слушалице такође не вадиш из ушију. Лагано дижeш поглед, пушташ да ти падавине с неба влаже лице. Дишеш дубоко, док накривљујеш усне у полуосмех попут Ђаконде и пребацујеш торбу с прљавим чарапама и гаћама преко рамена. Палиш цигару, ако си пушач. Ма шта ако, палиш цигару! Како ћеш иначе да употпуниш визуелни доживљај заинтригираних погледа са прозора околних кућа. Тако је, сви у тебе гледају. Стојиш на киши/суснежици/снегу док не испушиш цигару, кад је испушиш, бацаш је на земљу и газиш је. Помислиш на мајку и ћалета који већ цупкају по кући и чекају те. Не размишљаш о могућности да је комшија заклао нераста и позвао твоје на даћу. Не, они само тебе чекају. Спреман си, спуштене главе закорачићеш напред и гацајући кроз баре својим канађанкама лагано нестати у ноћи...