Zajednički život

On: E, dođi da ti pokažem kako sam modelovao naš stan. (otvara neki urnebesni projekat na kompu) Vidiš, evo ga. A, šta misliš?
Ona: U čemu si to radio?
On: Pa u ovom mom programu. Evo, ovo su 2-3 slike, sad se renderuje još jedna, bolje su boje u njoj... (jedan zid je ljubičast, drugi vuče na roze-žuto)
Ona: Pa dobro je, nije loše, samo mi se čini da su boje mnogo jarke... Ja bih neke malo normalnije boje.
On: Šta kažeš na neke peščane boje?
Ona(zbun): Peščane boje?
On: Da, ono kao žuto, sivo, taj fazon?
Ona: Ma ne znam, meni se ipak više dopada ovako nešto obično, bež recimo... Mogli bismo onaj ormar da ofarbamo?
On: Znaš šta možemo?! Možemo da uradimo ogledala!
Ona: Možemo i to... Samo ne znam kako bismo to?
On: Uzmeš ovako, evo, prvo uzmeš bolje točkiće...
Ona: Ova vrata mi odavde izgledaju malo klimava inače...
On: Pa da, zato uzmemo bolje točkiće, bolje sve, uzmemo jedan ovako, dovde, ovako (pokazuje na pola ormara) staklo jedno, ovde (na vrhu) uzmemo jedan plastičan deo crni, kao što smo videli tamo, i onda bude prekriveno staklom...
Ona: Ne, ne, ne, bolje ovako, bolje da uzmemo staklo na sredini, a ovde gore jednu liniju i ovde dole jednu liniju.
On: Pa dobro, može i tako, svejedno, mada je bolje da "razbijemo" malo staklo s nečim da ne izgleda baš tako jednostavno, da bude malo fensi.

Svekar (koji sve vreme ćutke prati razgovor): Ja ne znam, meni Rada kaže, napravi ormar. Ja, da sam znao da ćete vi tako da ga menjate, 'leba mi, ne bi' ga ni pravio...