
Жал за истрошеним патикама јер си на одређену локацију џабе дошао.
Пешачио си пола сата у једном смеру, а знаш да толико мораш и у супротном да би се вратио на почетну тачку и на крају - курац.
Онај ко фура шетњу босоног може да жали само за исперутаном кожом и остругалим петама.
- Ајд дођи до мене и донеси ми ону теглу ајвара што ми је кева послала.
- Важи!
...
- Где је?
- Шта где је?
- Па ајвар, павијане!
- Знао сам да сам нешто требао понети.
- Е мој ти, жали боже твојих ђонова. Ајд сад мр'ш назад па се врати.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Већ на прву реченицу плус. Добра дефка
solidna def, +
Невероватно, ја сам управо хтео да напишем да сам плус дао већ на наслов и прву реченицу.
Тек онда сам прочитао деф.
+++
Tacno sam znao da je Frenky. +
Sve, sve, ali bez ajvara na put krenuti... ;)
+
+
Можда је и боље овако, појео бих га на путу. :))
Bez pleee?
Pa ajvar se maže na pleee valjda +
Није проблем купити плее пре пута. :Д
odlična defka. pluščina!