zapričko

Veoma opasno stvorenje koje šeta ulicama, vreba u haustorima, kupuje u prodavnicama, sedi u parkovima. Veoma je teško prepoznati ga i razlikovati od običnog Homo Sapiensa, jer očigledne fizičke razlike između čoveka i zaprička (lat. Homo Logorejusa) uopšte i nema.
U trenutku kada zapričko u vama prepozna plen, on vam tiho prilazi, a kada proceni da je prišao dovoljno blizu, nemilosrdno napada.

A kada vas zapričko napadne, spasa vam nema. U procesu napada, prvo vam pokaže svoje čeljusti širokim osmehom, zatim vas hitro ščepa za ruku, stisne je snažno i protrese, a onda iz svojih usta izbaci na vas mrežu reči iz koje se ne možete nikako iskobeljati. Zbog specijalnog svojstva materijala od kojeg je ta mreža sastavljena, vreme se oteže, vaši minuti postaju sve duži i duži, mogu se čak meriti i satima, danima. Dok se vi bespomoćno kobeljate i gicate, ne biste li nekako utekli, zapričko uživa i čini se da se prosto poigrava u svom napadu, razvlačeći vaše vreme kao žvakaću gumu.

Kada zapričko proceni da više niste interesantni kao žrtva, kada uoči njemu zanimljiviju, on vas jednostavno napušta kao da se ništa nije ni desilo, i napad usmerava na drugu stranu.
Napad zaprička nije smrtonosan, ali su posledice trajne, a oporavak dug i bolan.