Zašto me mrziš što volim Sonju Kolačarić?

А реално сад, девојка нема благе везе са глумом. Али уместо да иде на курац као Катарина Многосамлепадркајтесвинамененемавезештоомашујемхрватскинагласак Радивојевић, она је толико уберпреслатка и симпатична да једноставно не можеш да је хејтујеш. Њено немање појма што се тиче глуме је на неки необјашњив начин ултрадопадљиво и просто не можеш да је критикујеш, јер то је јебена Соња Колачарић. Нееее, не може се рећи јебена Соња Колачарић, не слаже се, толико се не слаже. Реално, да крене да коментарише крикет гледао бих крикет, нема везе што нема појма. Уствари, то што нема појма би вероватно допринело томе да крикет постане омиљени спорт целе нације, јер њена смотаност је тако слатка. Слатка је толико да не можеш да је муваш са шабанским фазонима(јел ти тата терориста хехехе) зато што се бојиш да ће се окренути, отићи, изаћи на кишу и истопити се. Она јесте антиталенат, али зрачи. Не, не зрачи тако да добијеш рак кад те погледа са ТВ-а, више добијеш шећерну болест. Кад прави оне фаце што би требало да изгледају опасно не изгледа глупо, него још више кул. Јесте, она је убедљиво најслабија карика у филму Мртав ладан. Ал опет, да нема ње не би филм био тако добар. Зашто је то тако? Е па, то је Соња Колачарић, најбоља светска лоша глумица.

И немојте ме мрзети што волим Соњу Колачарић.