Zašto ti umjesto pupka nisu odsjekli glavu?

Свијет би био много љепше мјесто за живота да се, којим случајем, бабице питају. На несрећу, сва моћ им се своди на кидање тјелесне везе између тебе и мајке, након што си јој моменат раније распарао орган, кроз који је твоја маленкост убачена девет мјесеци раније, туђом вољом - зарад нечијег задовољства.

Кратким потезом сјечива, бабица те заувијек одвоји од матере. Осим ако ниси болесник. Онда ћеш једног дана пожељети да се вратиш. Да табанима пошкакљаш путеве којим си дошао на овај свијет. Добро, не баш табанима. Неким другим органом. Све једно - болестан си. Немоћ бабице постаје очигледна одмах пошто се родиш. Она је у стању да спријечи сва зла овога свијета да сазру и почну чинити штету својим бивством. А неће спријечити. Не може.

Колико би само досадних разговора спријечила. Колико би растеретила посао уреднику црне хронике, па и ономе што се бакће рубриком вјеровали или не. Колико би само ''естрадних умјетника'' било сасјечено и прије него ли им падне на памет да сниме цд. Фејспалм вјероватно не би ни постојао. Не би имао да се стидиш у чије име. Колико би свјесна јединка била срећнија. Колико, ех колико би све било кул, да бабица појединима занемари пупак и отфикари главу.