Kaže se za kuću u koju više nema ko da uđe. Što zbog stradanja ili bele kuge, što zbog migracija iz sela u grad ili preko grane. U stara vremena, na ovakve kuće se preko ulaznih vrata dijagonalno zakucavala pojača daska, kao očigledan znak da je život u njoj zatrt. Takva kuća brzo zaraste u korov, fasuje razbijene prozore te se unutra nastane golubovi, miševi i ostala gamad.
Pri samoj pomisli na ovakav prizor, stvara se nelagodan osećaj, vezan za prolaznost života i zlehudo vreme u kojem živimo.
Miladin je išao ispred volova, ne žureći. Sa kola, sa vrha sena, portom se razlegala stara narodna pesma u dva glasa. Pevao je Mihajlo, sunce njega grijalo, koliko ga grlo nosi. Kao u najboljem studiju nasnimavano, gornju tercu mu je držala sestra Milena. Iako su ceo dan plastili na žezi, njihova mladost tražila je oduška pri povratku kući.
Savijajući zapregu u avliju, Miladin ugleda svoju ženu okruženu buljukom živine, dok je strugala tek ispečenu pogaču.
Smeši se Stamena, čula je da deca pevaju još od livade, pa joj milo. Ispod stare lipe, baba je držala kudelju i prela tek prispelu vunu od vunovlačara. I sama je tiho pevala. Letnji dan je bio na izmaku. Zapra se Miladin, natoči rakijicu, te sedoše da večeraju. Dok je Mihajlo govorio ''Oče naš'', oborene glave zagleda se u solir na sofri. Potekoše mu suze od neke dragosti. Bio je srećan čovek.Tada nije mogao ni zamisliti da će mu, samo nekoliko godina kasnije, sin jedinac nastradati u klanici Kočevskog roga, a kćerka otići na rad u Nemačku i udati se za Švabu. Baba je skončala ubrzo, a Stameni je srce prepuklo 3 godine nakon vesti o Mihajlovoj pogibiji. Kažu da su nedugo zatim, jednog jesenjeg popodneva, čuli Miladina da nešto zakiva oko kuće, pa žurnim korakom, dok se nije predomislio i produžio agoniju, ide prema potoku, noseći štrangu o ramenu.
. . .
Milenin unuk Mihael, sada već mladić, mnogo godina kasnije, dok je sa društvom bio na Egzitu, iz čiste avanture, odluči da obiđe babinu rodnu kuću. Jedva se probijajući kroz visoku travuljinu, zastede pred ulaznim vratima i zagleda se u mrtav kolac.
Nije imao keser.- Šajze!, uzviknu, okrete se i ode.
