Prošao sve stadijume i vrhunce pijanstva. Totalna koma. Pomračenje i rupe u sećanju.
- Jel si video Lemija skoro?
- Brate, izlazim ja iz Žućine kafane, prošle subote. Vidim Lemija, naslonjen na stub. Priđem mu, i krenem neku spiku.
______________________________________________________________________
- Kako je Lemi?
- E moj sine. Nešto čudno se dešava.
- Pa šta je bilo? Daj da ti pomognem.
- Ne treba bre. Nego izlazim ja pre neki dan iz kafane. Sasvim normalan, kad jedared, neko mi stane na ruku.
- Au Lemi. Dotle došlo?
- Šta? Nije to ništa. Pre toga, idem napolje da bacim piš. Ništa sve normalno. Kad opet, skoči beton i udari me u facu. Poludeo sam.
- Aj da te odvedem kući.
- Ma kakvi. Mogu ja. Opušteno.
______________________________________________________________________- Znači tako. Lemi dotakao dno života?
- Zavez'o.
- Skoro smo išli za Novi Sad. Pike, Lemi i ja. I ja se raznesem. Spuštamo se mi niz Frušku goru, zaustave nas pajkani. Ja vozio. Komiran.
- Pa što si ti vozio, kad si bio pijan?
- A Lemi pojeo dozvolu u '' Sceni '', a Pike nije nikada ni sedeo za volanom.
- Aha, razumno. Nastavi.
- Ovako. Zaustave nas pajkani, i ja krećem da se pravdam.
______________________________________________________________________
- Dobro veče. Isprave molim.
- Izvolite.
- Dečko, istekla ti registracija 2002.
- Uh. Nisam primetio.
- Nemaš ni zimske gume, svetla ne rade. Jel si ti to pio?
- Ma nisam.
- Ajde izađi.
- Nema potrebe.
- Izlazi bre da duvaš.
______________________________________________________________________
- I tako, izađem ti ja iz auta, i završimo u Klisi.
- Pa što?
- Lemi napao pandura da on duva, da vidi koliko je pijan.
- Hahaha. Zavez'o.
- Ne pitaj.
