Zavod za nezapošljavanje

Да, добро сте прочитали, НЕЗАПОШЉАВАЊЕ. Шта даље није јасно? Мама и тата су те терали да завршаваш факултет у року, да учиш: "Учи сине исплатиће ти се". Дође и то време, ДИПЛОМИРАШ. Шта даље? Како? Куда? Стереотип који пуца наше друштво је пријављивљање на завод. Одеш, непријатни шалтерски радник ти се подругљиво подсмева у себи, са назнаком на лицу у стилу Тонија Монтане "Д врлд из мајн". Након процедуре која је крајње безвезна, враћаш се понизно на шалтер, који су и иначе прављени да се сагнеш, понизно, у стилу највеће порно диве на крају генгбенга. Чекаш да ти радник одради крајњи камшот, констатацијом да дођеш за месец дана код саветника за ЗАПОШЉАВАЊЕ. Кева и ћале стрпљиво чекају, верују у државне институције, те исте институције верују да све знају, па је вероватно и то разлог овакве несинхронизоване ситуације у драгој нам земљи. Они ВЕРУЈУ, па ко још верује? Ту настаје проблем, ти знаш да нема 'леба од тог завода, шта даље? Неконтролисане мисли, беспарица, није ти чак ни до секса. У међувремену до заказане сеансе за испирање мозга (савети за запошљавање, па као да дају савете како да смршате за 8 дана, без вежбања!) пада ти на памет да запалиш преко, да копаш канале, схваташ да је и то боље него да овде чекаш Годоа. Е ту се ломи ситуација, или запалиш или останеш са маторима везан невидљивим оковима до краја живота. Надаш се бољем и понизно чекаш... Годоа.