Zavozit

(османско-хабзбуршка граница, крај 18. века)
Петар: А-ха! Види, Павле, имамо случај илегалног преласка границе! ХААААААЛТ! Тину-нину-тину-нину!
НН лице: Д-да?
Петар: 'Де си, турска уходо, нешто вас нема ових дана, а?
НН лице: Не знам о чему причате, браћо моја драга, ја сам 'ришћанин, мојега ми дин... овај, Димитрија, баба мојега!
Павле: Пусти ти ту причу, аусвајс бите.
НН: А?
Павле: 'Артије дај.
НН: Какве хартије, бежим од турског зулума, браћо, на ову страну
Петар: А јел? Која ти је крсна слава?
НН: Свети мдмммм м мм Мрата! Јес, Мрата свети!
Павле: Ма да га пустимо, Петре, видиш како се јадан стег'о, има трему сигурно, ко зна шта су му Турци доле радили.
Петар: А јок, примени поступак за проверавање хришћанских правних субјеката који прелазе на територије Милитаргренца!
Павле: Пријатељу, дедер узми сланине што сам насеко, 'наш каква је, посло мој бата из Сиска!
НН: А не, не бих ти могао, брате, јео сам сад управо, пун сам ко брод!
Павле: Ма узми!
НН: Ма јок, не могу, леба ми!
Петар: Дедер кубуру, овај је прави Анадолац
НН: (узима сву сланину, једе халапљиво) ммм што је добра сланиницааа
Петар: Хм...
Павле: Ма да га пустимо, Петре, видиш да је наш!
Петар: Примени корак 2!
Павле: Земљаче, ја ти верујем, али Петар не верује, можеш ли ам рећи ко је убио Мусу Кесеџију?
НН: А шта ти знам, неки кау....
(Петар вади кубуру)
НН: Ма Марко, ко би убио
Павле: Ето видиш да је наш.
Петар: Добро земљаче, убедио си нас, можеш даље, иди ка Карловцу. Имаш овде два пута, овај што иде узбрдо је безбеднији, боље иди њим.
НН: Како ти кажеш, брате мили, ти најбоље знаш. Села... Оћу рећи, уздравље!
(десет секунди касније, чује се пуцањ и крештање птица)
Павле: Што га уби?
Петар: Ха, овај је чистокрвни Турчин.
Павле: Како знаш?
Петар: Ја му кажем који је пут бољи, а он ме послуша, и још рече да ја знам боље од њега. Србин, а да није завозит, усраћу се сад овде на камену.
Павле: Јес вала, и ја кажем да га одмах убијемо, а ти запео за процедуре.