To je osoba koja se kreće isključivo putanjom između dva kafića, bankomata i trafike, ali sa izrazom lica kao da upravo prenosi državne tajne ili dogovara prodaju fudbalskog kluba. Njegovo „završavam nešto” je univerzalni kod za: „Nemam pojma gde sam krenuo, ali moram da izgledam bitno dok me neko ne pozove na kafu.” Završavač je jedina osoba koja može da provede 8 sati „završavajući stvari po gradu”, a da se kući vrati sa kesicom čipsa i praznom baterijom na telefonu.
(Srećeš ga na glavnom trgu, on hoda brzim korakom, blago nagnut napred, sa telefonom u ruci koji čak i ne zvoni)
Ti: „E, gde si bre, šta ima?”
Završavač: (staje na pola sekunde) „E, gde si... Jao, ne pitaj, evo završavam nešto po gradu, haos mi je! Od jutros sam na nogama, neka dokumentacija, neki papiri, treba i do majstora da skoknem... Evo, mozak će mi eksplodirati.”
Ti: „Pa hoćeš na kafu da predahneš?”
Završavač: (odmah menja izraz lica u potpuno smiren) „E... pa ‘ajde, može jedna na brzaka, taman dok mi se ovaj javi da mi potvrdi to što završavam.”
Kad stvarno završavaš stvari po gradu ulaziš hirurški precizno. 16 do brankovog mosta, onda u APR, pa na zeleni venac u poresku, onda prekoputa na bus do crvenkape. Rezervišeš letovanje. Onda na 88 do starog merkatora, pijaca. Tu si parkirao, ubacuješ cegere u gepek. Žena stiže da napravi ručak. Piješ kafu. Odvezeš kola na pranje. Protegneš noge do piramide. Kupiš košulju i cipele. Odeš do banke digneš keš. Odeš po kola. Deca dodju iz škole. Ručak. Popodnevni odmor i krećete na svadbu u Čačak. Ona je sutra. Ovo je bio slobodni petak.