Kaže se drugaru koji namerava da upiše fakultet čiju diplomu može da okači mačku o rep. Jednostavno, ovde nema posla za to, neće raditi ono što je učio.
Arheologija, andragogija, istorija umetnosti, svetska književnost... I sa prosečnom ocenom 9, nećeš moći da nađeš posao u svojoj struci. Državi nisu potrebne te nauke.
Ali ćeš zato uvek moći da budeš magacioner ili kasirka u Maksiju i usput deklamovaćeš kupcima svoje opširno znanje o tropskim kišnim šumama, iskopinama u Južnoj Italiji, Leonardovom slikarskom stvaralaštvu i onako, fore radi, izrecitovati neki Petrarkin sonet. ''Maksi'' je tužna istina i rečenica posle koje kreće preispitivanje svojih planova za budućnost.
1: E de si, šta si upisao?
2: Istoriju umetnosti, baš je kul! Zadovoljan sam, volim to što studiram, društvo je do jaja, pronašao sam se!
1: Jadan ti druže, završićeš u Maksiju s tim. Ljudi će se diviti tvojim predavanjima o Rafaelu Santiju dok budeš stavljao Smoki i čokolade na police...
