Zbor

Jedna od najvaznijih svetkovina u Krajišnika. Obično se odrzava kraj seoske crkve jer je to jedina ravnica u selu. Bio sam ja u Srbiji na njihovim vašarima, al' nije to ni blizu. Kod nas se djeca od malih nogu navikavaju na pivu i masnu hranu, pa nema potrebe za štandovima sa slatkišima. Nema ni onih lingišpira, ne mozemo se dogovoriti oko struje a nema ni prostora, morali bi ga pripeti na urvinu, letila bi djeca na sve strane k'o geleri. Do skoro nije bilo ni pjevaljki osim Ćane Bodiroze. Baja Mali Knindza je ovdje Bog.
Prvo se ide na liturgiju i Bogu na istinu, ritual gdje te pop pita jesi li griješio, pa nešto očanta, a grešnim zenama uzme broj telefona. Obiđe se krug oko crkve, pozdraviš ljude, prođeš kraj onog čiče što prodaje slike Karadzića, Mladića, Draze Mihailovića, ma, zabboli me kurac za sve trojicom, danas je jedini cilj da popijem pare od prodaje teleta. Onda se zađe pod šator da imaš šta ispoviditi sledeće ned'lje. Deremo pivu, i posmatramo, svega se čovjek nagleda ovdje. Ovaj mlađi svijet tačno nije uperan. Jedan bali konobarici noge, drugi povraća sebi u krilo, treći se upišo...Počeše tući četničke pjesme. Svetu ti nedlju da je ovoliko četnika bilo 92 i da su ćerali neprijatelje umjesto Kola srpskih sestara oćerali bi ih u najmanju ruku do Beča. Nije to pjevanje, to je razrikivanje kakvom bi i Kočićev Jablan pozavidio. Šta'š kad su im idoli ona dva vola Zara i Goci umjesto Tromeđe. Među njima prednjači Mirko Radikal. Taj dok nije uš'o u partiju nije ga ni bilo. Dok sam ja kante marmelade nosio kući on je mazo masti na kru pa jeo. Sad viče da bi kupio avion, da ga ima đe parkirati.
Dođe mi i unuk Blagojica,gladan. Ćaća mu se nader'o pod šatorom skupio se k'o čvarak, modrica na oku, veli udarila ga stranica od kamiona na brenti, zaboravio i da ima dijete. Na'ranim Blagojicu,pošaljem kući. Ne zajebavaju ga više djeca da je glup, otkad je brata iz Njemačke poslao da kupi lijeve eksere...
Otiš'o ja za šator pišati, kad neki baja zavalio mladicu pa umače k'o u kapljevinu. Ona nekva ćuta ne bi' je ni pod meso stavio da gori, al' nije ni on bolji k'o kočić za paradajz, al' neka se gagulja samo. Vidim, smrklo se, a ja zaboravio da imam rodbine pod crkvom, u groblju. Odo' ih obići. Odem ja tako pa se ispričam sa njima. Teška vremena i kištra pive me vazda rastuze. Uhvatm se za krst dida Krstana pa počnem:" Đeđe, ja neću dati stope naše zemlje, nikad , pa da mi tamo neki Mirko pravi piste". Sjeti se ja da smo ispravili spomenik, obrišem suze, razaberem, kad na krstu neki Đuro. Pa jebem ti sunce kalajisano, meni se sve okrenulo kako sam ušao sa druge strane u groblje, moji su kopani na drugom kraju. Ništa odem tamo , cjelivam ove svoje:"Stara. Stari. Da se ne ponavljam, Đuro će vam prenijeti sve kad vas sretne. Ja sad odo'. 'Aj zdravo"