Izostaneš iz škole, jer ti se nije išlo i odeš kod lekara da ti napiše opravdanje na foru da te boli grlo, al dok dođeš na red da te prozovu shvatiš da bi bilo mnogo pametnije da si otišao u školu nego što si ceo dan proveo u zajebavanju.
Ulaziš u ambulantu, kad za divno čudo nema nikog, pomisliš da ovaj put imaš sreće i da si za 5 minuta slobodan čovek, kad eto kurve doktorke zatvorila se u kancelariju i ne proziva. Dolazi žena i pita jel može preko reda, samo da pita nešto, jer nije povela dete. Pomisliš zašto da ne, puštaš je, ulazi. Gledaš na sat, prošli je već 15 minuta, i dalje sediš i čekaš sam u ambulanti, brava se nikako ne pomera, što znači da još nisu ni blizu rastanka. Kad za divno čudo, posle čitavih 26 minuta izlazi, pomisliš sad će da te prozove, kad ono mućak, dolazi nova pacijentkinja, ima temperaturu 40 i kao hitan slučaj ide preko reda. Pomisliš da nema veze, dešava se, nisi ti kriv. Izlazi devojka, kad eto, vraća se ona žena od malopre sa detetom i ulazi, pitaš se škk, ali nastavljaš da čekaš. Tada se vraća u ambulantu i ona devojka od malopre i shvataš da će ona opet da uđe pre tebe jer je hitan slučaj. Smiruješ se polako, misliš kako je dobro što bar nisi bolestan, proći će to. Gledaš poruke u telefonu, gledaš vreme, trudiš se da što brže prođe uključuješ neku igricu koju nisi igrao odavno. Izlazi ona žena sa detetom, ulazi ova hitna pacijentkinja. Protežeš se nekako narednih sedam minuta i vidiš da dolazi još pacijenata. Primenjujući sistem čekanja da sakupi što više zdravstvenih knjižica odjednom, sestra tek tad kreće da traži zdravstvene kartone i osmeli se da ih odnese doktorki. Izlazi i ova hitna pacijentkinja i konačno imaš osećaj da si pobedio, onaj osećaj da si ti na redu, otvaraju se vrata i čuješ glas : Marinko Becić. WTF! To nije moje ime, i onda shvatiš da je prokleta sestra okrenula kartone na pogrešnu stranu i da je doktorka krenula od nazad sa prozivkom. Umireš. Nema te. Pomisliš koji moj si se uopšte i setio da dolaziš po opravdanje, u kurac i ovakav zdravstveni sistem i škola koja te naterala da dođeš, ne dao Bog da se ponovi. Nekako se suzdržavaš i tih 56 minuta. Konačno te proziva. Znaš da ne smeš da se zajebavaš, ipak ti treba opravdanje za zadnjih 25 časova, inače kraj. Trudiš se da budeš ok.
Doktorka: I reci, šta te muči?
Ti: Khm, mislim da me boli grlo i da mi je nos zapušen.
Doktorka: Pij čaj. Jel ti treba opravdanje?
