
Обавезан лик у вицевима о животињама (у шуми, у џунгли, у пустињи, у води...). Представља константну жртву од стране других животиња, и у константној је јурњави да им покаже да он није за зајебанцију, па углавном извуче дебљи крај. У доста случајева представља просечног човека.
Меда, господар шуме, забранио је свим животињама у шуми да обављају нужду наоколо те да је морају обављати код куће. И тако зека трчи по шуми и више није могао да издржи па је обавио нужду крај једног дрвета ... наиђе меда а зека брзо ухвати говно у руке. Пита меда зеку -шта то имаш у руци ? -Па не могу ти рећи, одговори зеко. -кажи или ћеш добити батине ! -Па држим лептира ! -Дај да га видим ! -Каже медо. -Не могу ти га показати ! -Покажи га или ћеш добити батине! Зеко отвори шаке и викне -Боже! погледај колико се поср'о !
_________________________________________________________________________
Довео лав целу џунглу на литицу, и рекао им "Ко скочи и преживи, може да к*ра моју лавицу." И сви се уплашили, нико није смео, и лав онако сав поносан што нико не сме, окрене леђа и крене од литице. Кад се чује "ТУП". И лав сав збуњен долази до литице а одоздо меда чисти прашину са рамена и каже "Лаве, је*аћу ти лавицу вечерас, а теби, зеко ћу да је*ем матер што си ме гурнуо."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.