Zeleno, tj. zelena boja je jedna od retkih boja (ili možda jedina) koja je u stanju da simboliše život, bujanje i prirodu u svom usponu i istovremeno trulež i propadanje. Zato je verovatno Lorka toliko voli.
U govoru zelena je ekvivalent mladosti a samim tim i manjku životnog iskustva. Primer:
Rani adolescent: (strastveno pokušava da opravda svoje novostečene principe)
Omatoreli defetista: Mali, još si ti zelen.
"Zeleno, volim te, zeleno..."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.