Problem koji današnje čovečanstvo još uvek nema kapacitet da reši. Što je WC u raspalijem stanju - to su pripremne radnje pred vršenje nužde mučnije po žensko biće.
Sve počinje tako što ženska osoba koja drži do higijene ulazi u javni WC sa namerom da olakša bešiku. Odmah pri ulasku procenjuje da je WC daska prljava i upišana, otkida parče toalet papira i briše je.
Ni nakon detaljnog brisanja daska ne deluje čisto. Otkida novi papirić, prebacuje ga preko prstiju i uz gadljiv izraz lica podiže dasku. Šolja takođe deluje nekako upišano.
Ženska osoba se predaje, zauzima položaj i pokušava da piša iz vazduha ali nije dovoljno stabilna jer ima visoke štikle. Ne može da se osloni rukama o pločice jer i one deluju prljavo. Odustaje, u strahu da će pišati u stranu i isflekati se.
Iznervirano kida još papira i briše mermerni okvir šolje. Šolja ni nakog toga ne deluje dovoljno higijenski da bi na nju sela!
Kida, parče po parče, dovoljno toalet papira da obloži celu dasku. Taman kad je sve lepo tapacirala, papir se obrušava u šolju. Pušta vodu pa sve odrađuje ponovo, dok ne obloži ceo rub šolje. Postupak ponavlja sa drugim pa sa trećim slojem papira.
Konačno seda, piša svega par sekundi i ustaje. Podloga od toalet papira na kojoj je sedela pada oko šolje. Kida novi papir, stavlja ga preko ruke, njime skuplja komadiće papira koji su bili naslonjeni na šolju pa pali na prljavi pod. Sve to ubacuje u šolju i pušta vodu.
Šolja se, naravno, zapušava i kreće da se puni vodom a potom i da preliva kako vodu tako i mokraću. Ona na brzaka poseže ka papiru da se obriše ali papira više nema. Navlači gaće i pantalone i istrčava iz WC-a u kom nastaje opšta poplava. Tek pri izlasku shvata da su na zidu bile postavljene papirne navlake koje služe za postavljanje preko daske!
O ženskim mukama prilikom vršenja veće nužde u bilo kom toaletu osim kućnog ne vredi ni razmišljati budući da je postupak jednako komplikovan koliko i postupak oksidoredukcije Felingovog rastvora i šećera.
