
Ова реч је некада коришћена за називање пса за кога његов власник тврди да је питбул или стафорд а да овај то није. Због сјајне естетике, изузетне мелодичности и сјајног осећаја који имамо и када је изговарамо и када је слушамо, у скорије време добила је много ширу примену. Користимо је када хоћемо једном речју да окарактеришемо нешто што није потпуно, што није јако или мушки, што једноставно није расно
Т: Дона!!...Дођи!
Б: Који ти то кер!?? Која то раса???
Т: Пит, брате...
Б: Какав бре пит?.. то нека жгевара!
.........................................................................................................
Н: Си видо овог лика што је прошо??.... Нешто нам се намрштио... Ај се вратимо!
Ј: Ма опусти се, знам га, живи у мојој згради... Лик је жгевара..
........................................................................................................
Два зелдија пролазе поред аутомобила марке "Смарт"
А: Ау брате не верујем!!!!.... Како неко може да вози овај жгеварски ауто?!?
К: Реално јеботе... Шо не купи неки голф неку бемвару?
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.