Годишње доба које у теби буди давно заборављено дете. Аутомобил ти се магично претвара у екстремне санке вредне пар хиљада евра.
(замагљена стакла, слеђени брисачи који гребу шоферку, грејање које дува ваздух хладнији од спољашњег, унутрашњи монолог):
- Види овог, упалио сва четири и кулира... Ха ха... Опса... Чекај... Раскрсница... Ооо, Ружо! Стани! Стоооој..! Јебемти, АБС добра инвестиција... Је л' оно зелено од семафора или од оне неонске рекламе..? Ко га 'ебе, крећем... Чкуматерину! Добро, добро, не свирај, неон, јесте, да, ае, паљба! Аесад... Ооооопа, ала шлајфује! Кааако је ово добар трип! Ха ха, јеботе, рели! Иииидемо! Шта је, матори, Себастијан Леб, а? Ахахахаха! 'Де да скренем сад? Болиме, пичим право... Који адреналин јеботе!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
jbt koji fleš... odlično si je sročio +