Некада давно људи су долазили на музичке догађаје да се опусте, попију пиће, размене утиске, касете, плоче, погледе, бројеве телефона, да се лепо проведу... Али првенствено да слушају уживо добар бас, бубањ, гитару, саксофон, тамбурицу, клавир... Слушати музику која настаје само пар корака од тебе било је оно што чини поенту живе свирке. Мале техничке грешке, промашени тактови...чинили су сваку живу свирку јединственом.
Данас наравно тај дух живе свирке постоји, али је много већи број оних који свирају на плејбек, од оних који не желе тако да свирају...
Поента приче је да данас можеш да видиш билборд ЈАШАР УЖИВО, ЖИВА СВИРКА, са све његовом сликом а он на концерту кад пева рефрен, тапше с рукама као да има рукавице на рукама уместо микрофона у истим, са све оркестром иза који се губе на летећим синтисајзерима. Идемо живо живо!!
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
u crnoj gori većina radi na midi fajlove i to se zove živa svirka
doduše, tamo baš i nemaju sluha