Probudiš se, pogledaš da li ti je neko pojeo ženu i decu, i ustaješ. Pokvasiš se u bari ispred kuće, moleći se bogu da ne dobiješ još neku kugu i krećeš na svoj kmetovski posao. Ideš blatnjavim ulicama gde koze seru, i gde se svinje jebavaju u prkno, nadajući se da ti neće otpasti ruka od gubavosti, kao tvom komšiji.
Poslednji put si jeo kada su Đordana Bruna spaljivali na lomači. Dokotrljalo se parče mesa. Čekaš dan kada će tvoju riđokosu tetku da proglase za vešticu, pa da opet prezalogajiš ko čovek. Nestašica pacova, krtica i bubašvaba.
Dolaziš kod svog finog, nalickanog, pederastog feudalca i pušiš mu kurac za kilo pšenice. On na svom belom konju jebava lokalne plemićke devojčice i kupa se u magarećem mleku. Kopaš po govnima ne bi li budžovanu nabavio crve za pecanje, 10 sati, i krećeš kući. Još jedan zub je ispao, računajući onaj pre toga, sad ih je ostalo 5, tamno sive boje. Konja nemaš, jer si sitan paor. Kući zatičeš besnu ženu kako kuka što je opet trudna. Kumi sve redom jer nema giljotinu da ti odseče bajati međunožni sadržaj
Tašti su vandali uništili sojenicu, pa je došla da živi kod vas. Iz čega sledi, da ćeš večeru videti samo u snu. Ležeš na kameni krevet, obučen kao i ujutru, i juče i pre 3 dana. Smrdiš kao ostavljena ciganjska pička u poljskom veceu.
Rat traje, svaki dan se očekuje napad nekog germanskog plemena, a kakav si baksuz, znaš da će te i njihov mač zaobići, i da ćeš na sledeći obrok čekati do nekog Galileja.
