
У једном не тако давном, али јако чудном периоду у Србији веровање у Бога мерило се у величини крста око врата, и то не обичним крстом, него златним! Имати кајлу, а немати златни крст на њој?!!! То је било подједнако катастрофа као неимати метални каиш на Риплеј панталонама. И наравно битан податак да су претече метросексуалаца носили мали златни крстић на минђуши.
Да ли требају примери за златни крст?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.