
Златно правило сваког правог циције је да се последња пљуга, жвака, или нешто сасвим треће не даје. Ово правило наравно нема никаквог смисла, него је само још један изговор да не би дали ништа.
Данило: Брате имаш пљугу?
Стефан: Брате, имам још једну, златно правило!
Данило: Мрш цигане један, каква си циција!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.