Zlojeb ili zlujeb je neko ko je uvek spreman na svađu, nadrkan tip.
(dvor Nemanjića u Nerodimlju, 1310. godina, Milutin ulazi u svoju odaju)
Jelisaveta: Gde si ti nedelju dana, prokletinjo?
Milutin: Pa klao sam se s Vizantincima mrtvim oko Ohrida.
Jelisaveta: A meni ni da kažeš da ideš, ni da se oprostiš od mene?
Milutin: Šta ja ima tebi da se ispovedam?
Jelisaveta: Pa žena sam ti, na primer.
Milutin: Što rek'o moj drug Viljem I Plantagenet, gud for ju, i šta s tim?
Jelisaveta: Pa brinem da ćeš poginuti, budalo!
Milutin: Da poginem od Vizantinaca? Grohotom se smijem.
Jelisaveta: Ne znam lepo šta ću s tobom, teraš me da plačem zbog tebe, čoveče!
Milutin: Ne znaš šta ćeš, a?
Jelisaveta: Ne.
Milutin: Da se lepo spakuješ i vratiš u svoju smrdljivu Mađarsku u roku od nekih 5 sati, da te ne bih za uši vukao do tamo.
Jelisaveta: Al...ali ja tebe volim! (brizne u plač)
Milutin: Šunka se vole.
Jelisaveta: Znači teraš me od sebe? A zašto, reci mi bar?
Milutin: Ne podnosim plačipičke i ne podnosim zlojebe, ajd' sad tornjaj se, moram da gledam ko od današnjih vladara ima dobre ćerke za rasplod.
Zlojeb je čovek koji uživa u tuđoj nevolji. Ne posećuje prijatelje i poznanike u dobru. Ne dolazi na čestitanja i čašćavanja. Niti o slavama i preslavama. Pojaviće se kad je neko u nevolji. U bolesti i propasti.
Zlojeb nasluti nesreću. Brakolomstvo. Proneveru. Bankrotstvo. Bolest. Smrt u porodici.
Pojaviće se. Kao gavran. I navestiće još crnje nesreće.
Loš ljubavnik.
