Злојеб или злујеб је неко ко је увек спреман на свађу, надркан тип.
(двор Немањића у Неродимљу, 1310. година, Милутин улази у своју одају)
Јелисавета: Где си ти недељу дана, проклетињо?
Милутин: Па клао сам се с Византинцима мртвим око Охрида.
Јелисавета: А мени ни да кажеш да идеш, ни да се опростиш од мене?
Милутин: Шта ја има теби да се исповедам?
Јелисавета: Па жена сам ти, на пример.
Милутин: Што рек'о мој друг Виљем I Плантагенет, гуд фор ју, и шта с тим?
Јелисавета: Па бринем да ћеш погинути, будало!
Милутин: Да погинем од Византинаца? Грохотом се смијем.
Јелисавета: Не знам лепо шта ћу с тобом, тераш ме да плачем због тебе, човече!
Милутин: Не знаш шта ћеш, а?
Јелисавета: Не.
Милутин: Да се лепо спакујеш и вратиш у своју смрдљиву Мађарску у року од неких 5 сати, да те не бих за уши вукао до тамо.
Јелисавета: Ал...али ја тебе волим! (бризне у плач)
Милутин: Шунка се воле.
Јелисавета: Значи тераш ме од себе? А зашто, реци ми бар?
Милутин: Не подносим плачипичке и не подносим злојебе, ајд' сад торњај се, морам да гледам ко од данашњих владара има добре ћерке за расплод.
Zlojeb je čovek koji uživa u tuđoj nevolji. Ne posećuje prijatelje i poznanike u dobru. Ne dolazi na čestitanja i čašćavanja. Niti o slavama i preslavama. Pojaviće se kad je neko u nevolji. U bolesti i propasti.
Zlojeb nasluti nesreću. Brakolomstvo. Proneveru. Bankrotstvo. Bolest. Smrt u porodici.
Pojaviće se. Kao gavran. I navestiće još crnje nesreće.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.